Najčešća pitanja i odgovori

Ne. Na konkurs „Zasad za budućnost“ se mogu prijaviti samo udruženja građana, zadruge i fondacije registrovane u APR-u koje deluju po principima socijalnih preduzeća. Pored toga, neophodno je da aplikanti imaju minimalno tri godine iskustva rada u oblasti poljoprivrede.

Ne. Na konkurs se, kao nosioci projekta, mogu prijaviti samo udruženja građana, zadruge i fondacije registrovane u APR-u koje deluju po principima socijalnih preduzeća. Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu eventualno učestvovati kao partneri na projektu.

Da, na konkurs mogu da se prijave organizacije, udruženja građana i zadruge koje ranije nisu bile podržane u okviru projekta „Zasad za budućnost“, kao i dobitnici grantova koji su ranije bili podržani u okviru navedenog projekta.

4. Kolika je visina mogućeg granta?

U okviru projekta „Zasad za budućnost“ Delta Fondacija dodeliće ukupna sredstva u visini do 6.000.000,00 RSD.

Visina granta je podeljena u dva lota:

Sredstva se isplaćuju u skladu sa planiranom dinamikom projektovanih aktivnosti dobitnika granta, koju dobitnici Delta Fondaciji dostavljaju nakon što im se projekat odobri, a u tranšama na mesečnom i kvartalnom nivou.

6. Da li se može prijaviti projekat koji je već delimično podržan od strane drugih donatora?

Da. U tom slučaju potrebno je u Obrascu budžeta jasno navesti koji troškovi su već podržani od strane drugih donatora, u kom iznosu, i koji donator je u pitanju.

7. Da li aplikanti (udruženja građana, zadruge i fondacije) mogu konkurisati podnošenjem više od jednog projektnog predloga na konkursu „Zasad za budućnost“?

Ne. Potencijalni aplikanti (udruženja građana, zadruge i fondacije) mogu se prijaviti samo jednom projektnom idejom na konkurs „Zasad za budućnost“.

8. Da li se može prijaviti projekat koji ne pripada nijednoj od poljoprivrednih oblasti navedenih u konkursu „Zasad za budućnost“?

Ne. Projekti kojima se potencijalni aplikanti prijavljuju treba da budu usmereni na unapređenje primarne i/ili sekundarne poljoprivredne proizvodnje u tri poljoprivrede oblasti: povrtarstvo, uzgoj svinja i voćarstvo.

Ne. Imanje na kome planirate da realizujete vašu primarnu poljoprivrednu proizvodnju i/ili prostor u kome realizujete sekundarnu proizvodnju ne mora biti u vašem vlasništvu; ono može biti ustupljeno ili u višegodišnjem zakupu. Ukoliko je imanje i/ili prostor u zakupu, neophodno je dostaviti potpisani ugovor o zakupu, kao posebni prilog predloga projekta.

Da. Neophodno je da dostavite fotografiju lokacije na kojoj planirate da realizujete vašu primarnu poljoprivrednu proizvodnju kao poseban prilog uz vašu projektnu ideju.

Primarna proizvodnja podrzumeva uzgoj svinja, kao i voća i povrća, na otvorenim poljima i/ili u plastenicima/staklenicima, kao i obavezni plasman poljoprivrednih proizvoda radi sticanja prihoda i/ili profita koji će biti usmereni na ostvarenje socijalnih ciljeva.

Sekundarna poljoprivredna proizvodnja podrazumeva proizvodnju finalnih proizvoda od voća i povrća (npr. proizvodnja ajvara, voćnih sokova, kiselih krastavčića, voćnih sokova, suvih šljiva, itd.) i obavezni plasman na tržište radi sticanja prihoda i/ili profita koji će biti usmereni na socijalne ciljeve.

13. Da li je dozvoljeno da se projektna prijava odnosi na pokretanje i primarne i sekundarne poljoprivredne proizvodnje?

Da. Jednim projektnom idejom je dozvoljeno imati za cilj pokretanje primarne i sekundarne poljoprivredne proizvodnje, ali je neophodno da postoji jasna veza između ove dve oblasti.

Da. Neophodno je da projekta ideja ima jasno razrađeni socijalni cilj koji je usmeren na rešavanje određenog socijalnog problema, zapošljavanje ili rešavanje problema ugroženih/marginalizovanih grupa, itd. Potrebno je u projektnoj ideji navesti ko će biti direktni korisnici projekta i na koji način će projekat doprineti unapređenju njihovog položaja.

Direktni korinici projekta su osobe koji imaju direktan benefit od realizacije projekta (osobe iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva koje ostvaraju prihode, kao i članovi njihovih porodica, pacijenti bolnice kojima se prosleđuje deo profita, odnosno prihoda od poljoprivredne delatnosti, itd.).

Indirektni korisnici projekta su osobe koje takođe imaju benefit od projekta, ali ne direktno (npr. članovi porodica dece u dnevnom boravku kojem se prosleđuje deo profita od poljoprivredne delatnosti ili poklanja deo poljoprivrednih proizvoda).

Da. Neophodno je da dostavite spisak korisnika/ica projekta kao poseban prilog uz vašu projektnu ideju.

Da. Jedan od socijalnih ciljeva može biti zapošljavanje i/ili radno angažovanje socijalno ugroženih kategorija stanovništva. Potrebno je da navedete ko su osobe koje ćete zaposliti i/ili radno angažovati i po kom osnovu.

Da. U okviru konkursa „Zasad za budućnost“ biće podržane projektne ideje koje imaju razrađen biznis plan koji je usmeren na pokretanje i/ili unapređenje primarne i sekundarne poljoprivredne proizvodnje sa obaveznim plasmanom na tržište radi sticanja prihoda i/ili profita. Prihod ili profit treba da bude usmeren na ostvarenje socijalnih ciljeva i obezbeđivanje održivosti projekta. Posebno napominjemo da nije moguće koristiti proizvedene poljoprivredne proizvode u privatne srvhe (pravljenje kućne zimnice, podele proizvoda komšijama, itd.).

19. Do kada je rok za završetak projektnih aktivnosti?

Odobreni projekti će trajati do 1. maja 2019. godine. Do tog roka vaše projekti treba da ostvare konkretne rezultate u skladu sa postavljenim ciljevima.

Da. Moguće je aplicirati projektnom idejom koja je usmerena na zasad već postojeće višegodišnje poljoprivredne kulture, ali nije moguće biti usmeren na pokretanje potpuno novog zasada višegodišnje kulture koji neće dati prinos do 1. maja 2019. godine (npr. jabuke, šljive, trešnje, itd.).

Operativni troškovi podrazumevaju sve troškove koji su neophodni za realizaciju projekta, a nisu usmereni direktno na aktivnosti. Pod operativnim troškovima podrazumevaju se troškovi komunikacije, režijski troškovi, putni troškovi, itd. Prema uslovima konkursa, operativni troškovi ne smeju biti veći od 20% ukupnog budžeta, a svakako mogu biti manji.

Pod programskim troškovima podrazumevaju se troškovi koji se odnose na programske aktivnosti usmerene na unapređenje poljoprivredne proizvodnje (npr. nabavka materijala za proširenje plastenika i/ili svinjca, nabavka sadnog materijal, nabavka sadnica za voće, nabavka kalemarskog alata, troškovi prodaje poljoprivrednih proizvoda, neophodne opreme i alata za primarnu i sekundarnu proizvodnju, isplata honorara, dnevnica i plata za radno angažovane na realizaciji projekta (na primer, koordinator projekta, sezonski radnici, itd.). Programski troškovi treba da iznose najmanje 80 procenata ukupne vrednosti projekta.

Da. Budžet projekta može sadržati i putne troškove na teritoriji opštine ili grada u kom se projekat realizuje, ukoliko su oni neophodni za sprovođenje planiranih aktivnosti i oni spadaju u operativne troškove. Putni troškovi van opština i gradova u kojima se projekat sprovodi neće biti odobreni, osim u slučaju da se odnose na dolazak na sastanke koje organizuje Delta Fondacija u okviru projekta „Zasad za budućnost“.

Ukoliko imate dodatna pitanja, molimo Vas da ih pošaljete na mejl adresu zasadzabuducnost@tragfondacija.org do 20. februara 2018. godine.